Kad kažem...

Anto BOBAŠ

(Mk7, 14-23)

- Kad kažem 'bludništvo' - pomislim na mlade Filipinke po bordelima Zapadne Njemačke

- kad kažem 'krađa' - mislim na Đeminicu i šivaću mašinu u njezinim rukama, ukradenu od Ivinice Baračeve

- kad kažem 'ubojstvo' - pomislim na Vukovar, na Škabrnju, pomislim na Lašvansku dolinu, na Bikoše, na Sušanj i Čukle, na Brajkoviće pomislim, na Amidžu i Daidžu... - i na tol'ke naše ubijene bez milosti

- kad kažem 'preljub' - mislim na tolike 'krive korake' koji bole

- kad kažem 'lakomstvo' - mislim na Ahmića kako odvozi tačkama stvari iz naših kuća, a onda poručuje Tati: »E, Frano, znao sam da imaš! - Al' nisam znao da on'liko imaš!«

- kad kažem 'opakost' - pomislim na poklane u Dalju, u Četekovcima, u Križančevu selu, Buhinim kućama, Miletićima...

- kad kažem 'prijevara' - mislim na proteklih pedeset godina i laži o hrvatskom narodu u očima svijeta

- kad kažem 'razuzdanost' - pomislim na golobrade sinove ratnih profitera u skupim autima

- kad kažem 'zlo oko' - pomislim na Borovo naselje i izmasakrirane redarstvenike iskopanih očiju

- kad kažem 'psovka' - sjetim se nekih mojih prijatelja - Dalmatinaca - kad kažem 'uznositost' - mislim na sve nas, koji se uzdižemo - a nismo vrijedniji od drugih

- kad kažem 'bezumlje' - mislim na jugo-armiju, na četnike, na mudžahedine - i na sve ono što se činilo

- kad kažem »Križ« - onda molim Gospodina da nas izbavi iz svih ovih nevolja; i željno čekam dan u kojem će Gospodar vinograda časno podijeliti nadnice!

Ima li nade za »Četvrtak«?

Svakog četvrtka, oduvijek se znalo, pijaca je u Travniku. Ni'ko nije govorio:

»Ideš na pijacu?!« ili »'Oćeš u Travnik?« - nego: Ideš u četvrtak?«

O tome je Ivo Andrić znao tako lijepo napisati, l baš na taj dan skupljala se 'raja' od Zenice do sva tri Vakufa, sirotinja i trgovci s Vilenice, Vlašića, sve do ravnog Javorja i svih sela okolo Travnika - svi su oni živjeli za četvrtak; dolazili su prodati i kupiti, da bi sve ostalo opet po onoj staroj: »para na paru - fukara na fukaru«.

Sve do jednom, dok se jednome od onih silnih vezira, koji nisu znali s rajom, dok im se nije zamjerio četvrtak - ili možda Travnik, kad je njime prolazio sredinom 'džade'.

'Ko bi ga znao? 'Ko, osim 'telala' koji su zorom projahali na bisnim konj'ma, izvikujuć' kol'ko ih grlo nosi volju 'prisvitlog vezira': »Rajo, čuj i počuj!

Nije više četvrtak u četvrtak! - Neg' je četvrtak u petak!«

A danas?! Danas Bosna prepuna nekakvih samozvanih 'vezira' koji ne znaju kud bi ni sa sobom samima - a kamoli s rajom, il' Bosnom?!

Danas Bosna i bez četvrtka - i bez petka! Danas Bosna bez providna dana!

Vrelo: "Sjećanja", str.46,85

Kad kažem...

Studeni 2011.