Jedan čovjek jedna stranka (treći dio)

Predrag RAOS


 

HRVATSKA STRANKA DIREKTNE AKCIJE

 

Točka 1

Ma ne trebaju nama nikakva objašnjenja, nego odmah šakom u bulju.

Točka 2

Šakom u bulju, šakom u bulju.

Točka 3

Što se tu ima puno pričati, nego odmah nogom u jaja, pa po pički. Letjet će im zubi na sve strane, jebali majku svoju, ni poslije nećemo pitati zašto. Što zašto, kakav zašto, ne trebaju nama nikakva objašnjenja. Mi samo znamo da nešto treba po­duzeti, a tko bi smišljao nešto pametnije.

Točka 4

Ma što ne može? Svakog trećeg pred zid, pa ćeš vidjeti kako se može. Sve se može kad se hoće. A ako opet ne bude išlo, svakog drugog pred zid, pa ćeš vidjeti kako se može. I onda ih sve postrijeljati. A ako se opet ne može, jebiga, što se tu može. Učinili smo sve što se moglo.

Točka 5

Stranka će okupljati sve građane Hrvatske spremne dati život za Hrvatsku, dakako svačiji osim svoj.


Točka 6

Dolaskom na vlast stranka će već drugi dan riješiti sve proble­me. Proglasit ćemo da radnici moraju marljivo raditi, trgovci pošteno mjeriti, šefovi mudro rukovoditi, đaci savjesno učiti ili bar ubijati loše profesore koji ih nisu ničemu naučili, pa čak ni tome da ne smiju ubijati loše profesore, i tako dalje. Ukratko, proglasit ćemo da svi moraju biti marljivi, dobri, nesebični i pošteni, čime smo obavili svoj dio posla, pa možemo prijeći na strijeljanje onih koji nisu obavili svoj.

Točka 7

Samo bez puno priče.

Točka 8

Tko je kriv utvrdit će se na prosekturi.

Točka 9

Tko štedi gadove i sam je gad; njega ćemo strijeljati.

Točka 10

Tko strijelja nedužne, neprijatelj je koji se zavukao u naše redo­ve da kompromitira revoluciju. I njega ćemo strijeljati, a zatim i onog koji ga je strijeljao, jer je strijeljao nedužnog.


Točka 11

Svima ćemo zajamčiti potpunu slobodu govora. Tako će se ga­dovi sami razotkriti.

Točka 12

A za one koji budu samo šutjeli i mislili si svoje, i za njih mi imamo lijeka, jer znamo zašto šute i znamo što misle. Jer zašto bi šutjeli ako ne misle, a ako misle, znamo što misle, jer se drukčije i ne može misliti.

Točka 13

Najopasniji su oni podmukli gadovi koji nam daju podršku, pa dvolično jedno misle a drugo govore, ali nasneće prevariti. Kad već ne mogu misliti kako treba, neka to bar slobodno kažu, da ne moramo iz njih izvlačiti svaku riječ. Kao da je lako stalno nekog mlatiti i puštati mu struju kroz genitalije, i tako iz dana u dan. Ma i pivo bi ti dodijalo, i vruć ćevap.

Točka 14

Stranka će poštovati sva ljudska prava sve dok se ona ne kose s višim interesima, a što je viši interes nego umlatiti gada?

Točka 15

Radi razvijanja kreativnosti i oslobađanja stvaralačkih snaga, stranka će se boriti protiv birokratizacije u vlastitim redovi­ma. Stoga će sveto pravilo biti: Ako vidiš gada, ne čekaj da ti s neba padne degenek ili bokser, nego pokaži malo inicijative u bazi, udri ga i s čim imaš i s čim nemaš: lancem, papigama, čekićem, kolcem, sjekirom, nogom, ciglom, kamenom, beton­skom žicom, bejzbolskom palicom, nogom od stolca, kladom i oklagijom. Mali skauti koji se posebno dobro snađu u izboru alata dobit će značku na prsa i nogu u tur.


Točka 16

U svom djelovanju, radi povećanja efikasnosti, stranka se neće držati zakona kao pijan plota, nego će od njega po potrebi od­lamati letve.

 

Točka 17

Dosta priče. Tko se nije skrio, magarac je bio!

 


 

 

SRPSKA MINIMALISTIČKA STRANKA

 

Tačka 1

Ko može Srbina da pobedi, ako ga ne ubedi? A ko može Srbina da ubedi? Onda ne može niko ni da ga pobedi!

Srpska minimalistička stranka u to će da ubedi Srbine, i tako će da pobedi. A ko ne da da se ubedi, tog će lako da pobedi.

Tako ili nikako, drugačije ne valja.

Tačka 2

Uzmimo, recimo, Kosovo, ko je tu pobedio? Ko ga slavi, mi ili Turci? Pa ko je onda pobedio?

Da nas ubede, složili su i Ćele-kulu, pa opet, ko je u njoj u par­lamentarnoj većini? Srbi, bre. Ali Turci nikako da to razumeju, mnogo glup narod.

Al mi ćemo da shvatimo. Ići ćemo u narod, propovedati, osveš­ćivati, onesvešćivati, već što bude trebalo i što narod traži.

Tačka 3

lli Slobo, recimo. Ko je koga ubedio, on lekare ili le kari njega? Pobedio Slobo, lepo, sve dokazao kako je rekao, rekao umreću, i umro. Pa su na kraju i oni morali da priznaju da je Slobo klinički slučaj. Samo što u to ne mogu da ubede Srbine. I dobro je da je tako. Jer ne bi od naših lobanja Turci zidali Ćele-kulu da nisu tako tvrde. Bila bi to biblijska kuća na pesku, a pesak je na Adi Cigan­liji, tamo nek zidaju Cigani i Ćivuti, da ih jebali Cigani i Ćivuti.

Mi ćemo da idemo u narod i da ubeđujemo. Da je Slobo zaista bio klinički slučaj, pa će sav narod za njime da pođe.

Tačka 4

A za Kosovo ćemo da se osvetimo. Ničija sveća ne gori do jut­ra! A što ćemo duže da čekamo na osvetu, to će slađa da nam bude, kao kad ho ho hoo Ko se ne osveti, taj se ne posveti, a od 1389. smo se nešto načekali, pa ćemo, ako treba, i još hi­ljadu godina, da imamo o čemu da mislimo, da nam ne zarđaju vijuge, mora i Srbin o nečemu da misli. Kosovo je tu, Turci su tu, živi su i zdravi, hvala Bogu, a i mi smo tu, stari četnik, stari četnik željan je megdana. Mi hoćemo da se bijemo, oni neće da se biju, Hrvati hoće da nas nabiju, na Kosovu još raste trava zelena, i još su živi potomci onih gavranova što su leteli nebom i nosili odsečene ruke i druge manje delove tela. Pa seli na granu, i nećedu da zapevadu ni kad im lisica svašta napriča, da su Srbi najlepši na svetu, ne nasedaju na provokacije. Pa sad čekamo da Turci opet dođu pa da osvetimo Cara Lazara i Miloša Obilića i već ko naiđe. I onda će da bidne nebo će plakat dugo i gorko jer neće biti Turčina. Jer s kim da se onda, bre, koljemo? O čemu uopšte da mislimo?

Al sad čujem da bi Turci u onu Jevropsku uniju. Ako, ako. A kud će, bre, ako ne preko Kosova? A tu ih mi čekamo. Ćemo dignemo vojsku.

Samo da te Šiptare prije sredimo, da nam Arnauti opet ne režu uši.

To je naš istorijski program.

Tačka 5

Ni Pavelićeve nas ustaše nisu pobedile, ni Titovi partizani, nego samo malo, koliko je trebalo. A ubedio nas nije niko, jer Srbin se ne da ubediti, jer onda više ne bi bio Srbin, na sramo­tu ocu i rodu svojemu. Nego smo mi pobedili njih. A kako, to će se utvrditi naknadno, u kojem se cilju trebaju sprovesti obimna istorijska istraživanja.

Tačka 6

Ni Tuđmanove nas ustaše nisu pobedile, a to što su dobile svo­ju državu, ako, ako. Na Turke čekamo još od 1389., pa ako na ustaše pričekamo od 1989., ako, ako. Jer ako ustaše krenu u Afričku uniju, ta gde će nego preko Kosova?

Osim toga, jebo ti i takvu državu koja Srbije nema.

S tom ćemo istinom u narod.

Tačka 7

I ono u Jasenovcu je bilo koliko oni nama, toliko mi njima. Oni nama Savu, mi njima Svetog Savu. Tako smo posvetili Savu, tako je nastala Sveta Sava, ne znaju da im Srbija teče ispred kućnog praga, kroz prestonicu, Jelačiću i njegovom konju i Tuđmanu ispred zobnice.

Ne može niko nas da pobedi. I niko nas još nije pobedio. Jer na kraju ćemo mi da pobedimo njih. To vam ja kažem.

Tačka 8

Al pustimo istoriju, ko je begeniše. Nego se vratimo na Duša­novo carstvo. Bre, koliko je bilo! Da ti ga pokažem, ne bi vero­vao. Malo manje nego mongolsko, a i kraće je trajalo, ali je zato bilo za večita vremena. Ko Jugoslavija, reko Tito da će da traje milijun godina, a ko Titu sme da kaže da laže? Ta nije država dečji balon da se duva samo zato da se izduva, pa onda još i prdne i odleti znaj ga kuda. Država je, bre ... država. Nešto za što se držiš. Čvrsto držiš. Ko za brod koji tone. Ko za kljunče od opanku dok balegaš po uranku. Jer ako se ne držiš za državu, ni ne možeš da shvatiš koliko je to čučanje državotvorni čin. Sve za državu, za nju daćemo sve iz sebe.

I zato ćemo mi opet da je duvamo dok se ne naduvamo. Jer neki duvaju travku, a mi bre, mi duvamo državu. Dok se čitava država ne naduva.

                         

Tačka 9

Ne tražimo mi neku veliku državu, nego koliko Srbinu treba, ni pedlja više. A to je dokle ima Srbina. A to će se odrediti ovako:

Poznato je da se ljudi, u celini gledano, dele na Srbine i ustaše. Pa gde nisu ustaše, onda su tamo Srbi, a ustaše su tamo gde su isterali Srbine, što nije pravo, sad ćemo mi njih da oteramo.

 

Tačka 10

Ako ne oteramo, ćemo da begamo, al ko beži ko zec, taj i jebe ko zec, najebe toga celu korpu, malih zečića, biće nas na sve strane, ješćemo travu, srpsku travu, i strigati zečjim ušima, da nam ne bi ko onu travu preoteo.

A kad smo već kod ušiju, to treba narodu da objasnimo, ako su nam ih na Kosovu odsekli, imale su one kada i da narastu, uši cara Dušana na Dušku Dugoušku.

Ono "u cara Trojana kozje uši", to su oni nešto pobrkali. To je bio Konstantin Veliki, nišlija, bre, Srbin, a uši su bile od zeca, zato je i čuo što mu se s neba govori, primio višu direktivu. Sve to treba narodu lepo da objasnimo, a ko neće da razume, ćemo ga povučemo za uveta.

 

Tačka 11

A na šajkači ćemo bre rupe da probijemo, da celi svet vidi ob­novu Dušanova carstva, rastu uši ko kosovska trava, rastu uši na uvojke kano dojke u mlade devojke. S tim rupama neće da bude problema, mi smo Srbini bar vešti probijanju rupa, ho ho ha ho hoo

 

Tačka 12

A sa Hrvatima ćemo, bre, lako. Evo vama odavde dovde, to je vaše. Lepo ćemo da im odmerimo. Ma ne u Bosni, nego po bosanski. Lepa vaša domovina, od Ilice do Šestina. A je vam lepa, u pičku materinu.

Tačka 13

Ako im nije dosta od šake do lakta, će da dobiju još i šaku. Mož­da zemlje, možda po gubici, već što zahvatimo.

Kraljica će Marija: Dosta vam je avlija.

Nato će i kralj naš Pera u avliju da ih stera.

Tačka 14

Jebala ih država, da ih jebala država i oni nju! Šta će Hrvatu država, nije to za decu. Sve će to da se koriguje, a najslađe se smeje koji straga smeje.

Tačka 15

Ma nema veze, nego vadi srpsku budžu iz ustaškog dupeta i pazi vamo. Dokle su srpski grobovi, sve je srpsko, tako je to u turskom tefteru zapisano, ćato nama, a mi njima odmerili. Zato ćemo vako, pazi vamo. Ćemo izvezemo sve iznad osamdeset na sve četiri strane sveta, i još koju, ako ih bude. Dosta su mla­di osvajali svet, sad neka i stari umru za domovinu, umrem im na mamici. Nek oni s kostoboljom ostavljaju kosti, će se sruši Ćele-kula kada dođe osteoporoza. A to gde Srbin pade, da ne bude Srbije koliki je grob ili šta šajkača pokrije, nego već koliko se dogovorimo. Mi Srbi između sebe.

Tako ili nikako, drugačije ne valja.

Tačka 16

Koja reka teče ispod Savskog mosta? Pa srpska reka, koja dru­go, nemoj da se zevzečiš, umrem ti na mamici!


Tako je i sa srpskim grobovima. Ko leži u Grantovom grobu? Pa Srbin, laka mu bila srpska zemljica, gde bi drugo? A ko živi na srpskoj zemljici? Pa Srbini, ko bi drugi, i ne sviraj kurcu! Dakle, ima da idemo u narod pa da mu objasnimo, to je ko tablica množenja, ono na prste kada zbrajaš. Srbin u srpskom grobu, na srpskoj zemljici živi Srbin. Gde je grob tu je Srbija, jer u Srbiji može biti samo srpski grob, a gde je srpski grob, tu je Srbija u kojoj žive Srbini.

Još je Čika Jova lepo pevao: "Gde god nađeš zgodno mesto, ti Srba posadi, a Srbin je blagorodan, pa će da nagradi."

Ko je glup da ovo shvati neka se ne pravi pametan, jer ćemo mi i pametne da naučimo pameti.

Tačka 17

Neka Srbine ne bune mnogi srpski dijalekti, sve ćemo mi njima da objasnimo, jer budu i baba i ded, celi vek proživeli zajedno, pa se opet ne razumeju. Osim kad odu u krpe, ho ho ho ho hoo

Tako i mi Srbini. Jer ima jedan srpski koji se zove nemački, a ima opet i jedan srpski koji se zove francuski, a ima i jedan srpski koji se zove kineski, no sve je to jedan srpski, jer kako će Srbin da priča nego srpski? Sve ćemo to narodu da lepo objas­nimo, i na kineskom ako treba.

E, još jedno. Samo turski nije srpski, njih ćemo da pobijemo. Nećemo valjda Kosovo da zaboravimo, da kažemo nismo se dob­ro razumeli, od toga Kosovski ciklus, i nisu valjda Srbini Srbini­ma rezali uši, majku im nabejem.

Tačka 18

A sad da još razjasnimo i ono s tri prsta, za one koji slučajno ne znaju. Što god je s tri prsta, to je srpsko, to je bar opšte pozna­to. Što znači da su naše sve pilane, one bosanske, a i šire, jer gater iz Bosanca napravi Srbina dok si reko zz-zz. Sad se pitamo šta sve to znači? Pa lepo, ne može svukuda da bude srpski grob. Imali smo mi i plavu grobnicu, pa nam opet ne daju sve okeane, a da je spojeno, vidi se po tome što se mućka. Nego vele: "Nije nego, pojela ajkula!" Mamicu joj na­bejem. Pa onda su tu i one Ande, jedu kondori ljude, posle traži gde je srpski grob sa neba pao. A ima i gde je onaj kamen tvrdi, dok bi grob iskopao, sam bi ga sebi iskopao, ko Srbinu groba kopa sam ga sebi Srbin kopa. A ima i krajeva gde je sam go led, svu Coca-Colu da ohladiš i još da ostane. I sad ukopaš Srbina u glečer, a glečer ga odnese iz Norveške u Švajcarsku, pa ne može da se Srbija tako seli po mapi, ko Ciganče! Nije glečer čerga. Niti je red, niti je lepo za videti.

I zato tu dolaze ona tri prsta. To ti je kao da si udario muhur u katastru, i taj muhur veli: Ovo je sad tvoje. Gde su tri prsta udarena, dođi i ti kao četvrti.

Sad jesi video pingvina kako se gega kroz sav onaj sneg i led, Srbin bi se smrzo, sekirom ga nebi rascepao, a pingvinu ništa. A jesi video i šta iza njega ostaje, iza toga pingvina? Balega, dobro, balega, mora ptica i da sere, nego ono, za svakim korakom?

Tri prsta mamicu ti nabijem, sve je srpsko!

Sve će mo to narodu da objasnimo. Da fata kokoši po dvorištu i nosi ih na sve strane sveta. Ko što je Engleska svet osvajala flotom, će Srbin sa svojim kokoškama.

Perje piri Srbija se širi; perje pada Hrvatska propada.

E da još perje leti, ništa bez pameti.

Kad ustaše vidu tri prsta usred Zagreba, na Dolcu kokošije noge sve na kilo, imaju živi da se pojedu.

Će kupuju samo očišćenu živad, a noge da zadržae na granici.

Ako, ako, ćemi ih bacimo iz avijona. Će svet da osvoji ne atomska bomba nego kokošija noga.

Tačka 19

A s prstima vam je ovako, tako ćemo narodu da objasnimo. S dva prsta to je Šiptar, nek si ih turi mamici. S tri prsta to je Srbin, i još s četvrtim, koji ne pokazuje, ho ho ho ho hoo. A s jednim prstom je ustaša, tako on nama, ali ako ako, što sve znači Šiptar plus ustaša to je jedan Srbin, kad se saberu, pa ko će onda nas da pobedi?

A to šiptarsko s dva prsta, što je to? To je ko kad si u školi dizao dva prsta jer te je priteralo. Nije to nikakva pobeda, bre, nego bi oni van. Pa neka idu, eto im Albanija. Neka tamo seru.

Mi se Srbini nikoga ne bojimo. Što bi rekao pesnik: Vojvoda Stepo na konju jaše, dušmanin belom zastavom maše. Ma ma­hat ćete vi i belim gaćama, da vam ga lakše turimo.

Pa da na prste brojite koliko puta.

Tačka 20

I materi ćete da ih skinete, bele gaće, da se pod njih sakrijete, mamicu vam nabejem!

Sve ćemo to tako narodu lepo da objasnimo, da shvati inostra­no-spoljnopolitičke odnose, da se snađe u savremenom svetu, a ne da baulja kao rogato blago, narod treba da se vaspita.

Tačka 21

Ima tu i jedan problem, nikad ne može bez problema, a taj se problem zove Mesec. Turci ga oće, a naš je, srpski, iako na nje­mu još nema srpskoga groba, ali ako, biće.

Sad Turci vele naš je, imamo ga i na zastavi. A mi velimo kurac je vaš, naš je srpski, i nikako da im dokažemo, mnogo glup narod.

A narodu to treba da objasnimo ovako. Jes da Turci na zastavi imaju jedan Mesec, ali ga zato mi Srbini imamo četiri, polume­seca mislim, CCCC. Pa onda su to dva čitava meseca, a njihov je samo petnaest dana.

Al neka i bude kako oni kažu, umrem im na mamici. Evo vama vaš polumesec, onda nama ostanu još tri, to je onda jedan celi i još pola. Ili, još bolje, tri puta po pola, a kad to brojiš na prste, to su tri prsta, što onda opet znači da je Mesec naš.

A ono Mujo kuje konja po Mesecu, to je ustaška propaganda, samo da potkova dođe na Mesec. Lepi su se našli, Mujo i konj s četiri U na nogama, umesto srpsko svinjče, da ostavlja ona svoja tri prsta po astrogenom lunarnom regolitu. Već po tome vidiš da je sve to ustaška propaganda.

Tačka 22

Mi Srbini umemo da se bijemo, što reče Slobo koji se posle pre­dao. Ali mi Srbini umemo i da begamo, ali nije to ono beganje kako neki misle, sve ćemo narodu lepo da objasnimo. Nego je to vako, slušaj vamo.

Ako jedan bega napred, a drugi otpozadi, jasno je da begaju obojica. Samo onaj koji bega napred, on vodi, a onaj koji bega otpozadi napada ga s leđa, jer drugačije ne ume niti se usudi. Što znači da se ustaše Srbinu usude prići samo s leđa.

A ako nas i sustigne, sam je sebi ujdurmu napravio, jer gde Sr­bin pade, Srbija nastade. Ja posadih Srbina, a izrasla Srbija. Kako god da okreneš, mi smo na dobitku. Ne možemo mi nika­ko izgubiti. Ko to može da i zamisli?

Tako ćemo narodu sve da lepo objasnimo, pa se više neće šireti kojekakva glasine u narodu.

Tačka 23

Ruka mi već otpade od ovog pisanje, i tri prsta kojim držim pe­ro, ubi me ova pismenost. Zar rad pera Srba da otera?

Al sad pazi vamo. Stranka će da vodi minima1ističku politiku, a to je, za one koji ne znaju, politika koja traži samo ono što se ne može dobiti. A minimalistička znaći i da ćemo Šiptare, Bosance i Hrvate da svedemo na minimum, a ako to okolnosti budu dozvoljavale, i ispod minimuma, čime ćemo da zadovolji­mo njihove maksimalističke zahteve.


Tačka 24

U skladu sa svojom miroljubivom politikom, Stranka će se bo­riti protiv svih nasilnih, pa i nenasilnih širenja nacionalnog teritorija. Ovo se odnosi na sve narode bez iznimke, ali s iznim­kom srpskog, jer kad neće milom, moraće se silom.

Tačka 25

Ako i dođe do rata, mi ćemo samo da se branimo, štiteći svoj nacionalni teritorij opisan u ranijim tačkama programa, pri če­mu ćemo se strogo držati odredaba ratnog prava ukoliko nas ne ometaju u izražavanju opravdanog gneva.

Tačka 26

Za ostvarenje svega navedenog, potrebna je prije svega narod­na sloga. Zato ćemo da idemo u narod da mu objasnimo da smo svi mi Srbini kao braća, jer kad stalno jedan drugom cepamo mamicu, valjda smo i rod nekakav.

Tačka 27

Niko ne sme Srbina da bije, a ako sme, kako sme?

Tačka 28

Tako ili nikako. I ne sviraj kurcu!

 

Svibanj 2011.

::: PV PRETRAGA

::: NEKE STVARI I OSTALO

LJUBAVNA VEZA MASLINE I MEDITERRANA

Iz iskustva znam da su knjige ove vrste nešto posebno. Možemo ih pokloniti, razmjeniti, prodati, o njima pripovijedati i svoj skromni usud dati; reklo bi se, nešto poput platežnog sredstva.  >>>više

 

PREDZORJE

 

Previjam se u krevetu kao crv. Cijelim tijelom, cijelom dušom djeluje u meni sinoćne vino. U odsustvu bolje duhovne pjanosti (kažem pjanosti a ne pijanstva, čak ni opojnosti) vino pali u meni rujne požare, škaklja me, draži me, ponižava me, potpaljuje maštu i potpiruje na zanose prama ženi i Budućnosti.

Imam groznicu. Ne ću da potpuno otvorim oči prama nastalom danu što kroz tananu zavjesu počinje da probija u sobu. Slušam kukurijeke pijetlova u dvorištu, te troma i duboka zvona.

Kao da se utapam, cijela moja prošlost prolazi u meni u kaleidoskopu; sve pogrješke koje sam počinio, sva dobra djela koja propustih. Evo sam srećom i nemoćan: dozivam sebi sliku bolnice gdje ženske ruke jodom i klorom pale sladostrast u povoju ranjenika.

─ I onda mislim, kako je strahovito što ću morati ustati se, odjenuti se, otići bez oduševljenja u svakidašnji svijet, pa opet ne moći pijan, biti pijan bez uma.

 

Augustin Josip Ujević

::: ČITAONA

::: NA BANDERI

Kuća za odmor Tel. 00385 98 195 92 46
Kuća za odmor Tel. 00385 98 195 92 46