Sat pun zemlje

Kazaljka na starom satu 
polako se kre
će, 
Kroz prozor gledam pogurenu staricu 
kako putem ka groblju skreće.

Posavska zemljo šta li sam ti kriva - 
zar sam ti zato sina rodila? 

Oprosti posavska majko, 
i ja nosim tvoju tugu -
i razumijem tvoju bol. 
Tvoj sin život je dao, 
jer nije htio da im bude rob. 

O posavska zemljo oprosti 
al’ ja patim, 
i sve bih ti dala 
al’ sina ne bih. 
Majčinu ljubav shvati. 

....A put vijuga i tužnu priču priča - 
tužnu i punu boli... 
Opraštam ti Posavino zemljo,

oprosti i ti meni - jer sin moj te voli.

 

MARINA

PV


Veljača 2010.